Koren problema
Dobar dan dobri muškarci i još bolje žene.
Ovo je moj prvi unos na blogu i voleo bih da budete nemilosrdni u kritikama. Blog pišem iz lične potrebe, ali se može koristiti u sve zakonom dozvoljene svrhe.
Kao prvo želeo bih da se pozabavim uzrokom problema. Ne, ne, ne tih problema. Taj odgovor znamo: 42. Ovo su konkretni problemi sa kojima se konkretno susrećem u svom konkretnom radu. Takođe, da ne bih bio prepoznat kao mrzitelj (hejter) uvek ću predstaviti i rešenje problema na koji ukazujem. Ne obećavam da će to rešenje biti primenjeno, već samo realno izvodljivo.
U periodu od 2001. – 2004. godine bio sam angažovan na poziciji koadministratora studentske računarske mreže na pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, zajedno sa još dvojicom kolega. Naš samoproklamovani zadatak je bio da kompjuterski opismenimo zainteresovane studente i da podignemo nivo administrativnih “usluga” (čitaj: smanjimo čekanje u redovima) koje Fakultet pruža implementacijom Interneta u studentski servis.
Najviši cilj koji smo sebi bili postavili je elektronska prijava ispita, kao i uvid u ispitni spisak putem Interneta. Naime, ispitni spisak bi se štampao na matričnom štampaču na perforiranoj hartiji u nekoliko primeraka, od kojih bi jedan bio postavljen na oglasne table zaštićene staklom. U ostvarenju ovog cilja sarađivali smo sa zvaničnim državnim administratorom sistema na Pravnom fakultetu, čija je lajt-motiv rečenica bila:
“Ma šta će ti to…”
Tu rečenicu smo redovno dobijali kao njegov odgovor na bilo koje pitanje ili zahtev sa kojim bismo mu se obratili.
Nakon ubeđivanja uprave fakulteta, koje je trajalo oko dve i po godine, uspeli smo da dobijemo odobrenje da se na zvanični sajt Fakulteta implementira upit o rasporedu ispita prema broju indeksa. Rečenica kojom su konačno bili ubeđeni, glasila je otprilike ovako:
“Molim vas, shvatite, nema bojazni da će neko putem Interneta moći da promeni ispitni raspored. Tražimo samo kopiju baze, koja će biti potpuno odvojena. Sve i da neko u nju provali, to bi imalo isto dejstvo kao kada bi razbio staklo i olovkom promenio nešto na odštampanom spisku”.
Konačno, po odobrenju, dobili smo da napravimo Internet stranicu zvanične prezentacije Fakulteta na kojoj će biti omogućen upit u ispitni spisak. U bazi koja nam je dostavljena, identifikacioni broj svakog studenta Pravnog fakulteta prema broju indeksa izgleda ovako: PF010123. Veoma jednostavno, napravili smo upit u dva polja, jedno za broj indeksa, drugo za godinu upisa. Polje namenjeno upisu broja indeksa imalo je automatsko upisivanje nula (zerofill), a godine studija ograničeno na dve cifre, godinu upisa.
Taj upit je funkcionisao neko vreme do čuvene “havarije servera” koji se nalazio kod zvaničnog državnog administratora. Kada smo mu ponudili pomoć pri oporavku (recovery) onoga što je nama bilo bitno, pogledao nas je kao da smo ga proburazili banderom kroz srce. Naravno da smo mu poslali sve što smo imali, ali on je odbio bilo kakvu dalju saradnju. Posledica njegove odluke da programiranje kao takvo približi studentima je upit koji i dan-danas stoji na stranici Fakulteta http://www.ius.bg.ac.rs/info/ispiti.htm
Unesite šifru studenta
([pf][zadnje dve cifre godine upisa][broj indeksa – 4 cifre] npr. pf010123 za broj indeksa 01/123)
Dakle, morate da kucate “PF”. Morate da se prilagodite sistemu.
Originalni izgled nekadašnjeg PF dugmeta.
Kasnije su na glavnom ulazu postavljena dva računara na kojima su studenti mogli da pogledaju kada su im ispiti. Kao interfejs za upis broja indeksa primenjen je modifikovani kalkulator, koji je na sebi doslovce imao “PF” dugme. Kada bi ste kliknuli na to dugme u polje za pretragu bi se ispisalo zahtevano “pf”.
Fotografisao @dusandz
Po uvođenju “Bolonje”, takozvano “PF” dugme je, zahvaljujući prelasku na novi softver, zamenjeno mnogo “jednostavnijom” ŠS-GU-BRIN kombinacijom, i odgovarajućim dugmićima. (citat: @dusandz) Sada umesto “PF” dugmeta morate da pritiskate “11”, “18” i “-” dugmiće.
Ja sam u ovome prepoznao koren problema. Umesto da se sistem prilagođava korisnicima, konkretno studentima prava, oni se protivno svakoj logici uguravaju u sistem koji je konkretno zvanični državni administrator u svom nepoznavanju gradiva zamislio. Taj sistem, to nepoznavanje gradiva se dalje nadgrađuje, unapređuje i daje svoje gorke plodove, kao neko drvo izniklo iz lošeg semena.
Moj predlog je da se izmeni polje za upit, tako da bude intuitivno, logično i spremno za ljudsku upotrebu. Da posluži studentima, a ne sistemu. Da je razumljivije možda bi ga više koristili. Ukoliko treba pomoć, još uvek sam na raspolaganju. Ipak to je samo jedan red koda.
Eh, takvih primera imaš na pretek a i nisu svojstveni našem podneblju nego maltene svugde.
Opet, nekako mi se čini da najviše ovakvih korisničkih interfejsa, koji od korisnika zahtevaju da se prilagođavaju programu umesto obrnuto, ima na linux platformi. Tu su nekako programeri navikli da sve krpe i da se sve mora raditi peške pa tako prenose i na korisnički interfejs.
To prolazi na mestima gde ne postoji konkurencija odnosno mogućnost izbora. Gde ima mogućnosti izbora programskog rešenja, tu je po pravilu korisnički interfejs bolji jer se u stvari korsinik opredeljuje upravo prema lakoći korišćenja programa pošto sama funkcionalnost uglavnuim bude ista ili slična.
Dakle, sve dok taj državni administrator bude jeini koji s epita i sve dok mu plata ne bude zavisli od kvaliteta rešenja koja napravi, ostaće tako kako je.
Državnom administratoru je ponuđeno da se vrati originalni, lepi i jednostavni kod upita u bazu, sa poljima kojima ne treba bilo kakvo objašnjenje. Imenovani je to odbio iz razloga sujete, jer je taj kod njegovom greškom nestao.
Ovo je više primer kako se nelogičnost nastavlja u nedogled, umesto da se jednom preseče. Ili još bolje, iščupa iz korena.
Ptiki,
Duhovit, intiligentan pripovedač i kozer.
Te tehničke podatke ne razumem, ali si dovoljno jasno objasnio svrhu tvojih nastojanja, u pitanju je primena čistog zdravog razuma koju laici podrazumevaju. Ako čovek naiđe na nešto komplikovano, sklon je da pomisli da tako mora. Zato su tekstovi sa ovakvim informacijama jako poželjni. Ne preostaje ti ništa drugo nego da nastaviš sa borbom. Bez inicijativa i upornosti poput tvoje, nećemo nigde stići. Pozdrav! 🙂
“Ovo je moj prvi unos na blogu i voleo bih da budete nemilosrdni u kritikama. ”
Rado 🙂
Zato mislis da je ovo uopste problem ?
Koliko to znaci studentima prava , da li ce unos biti ovakav ili onakav ?
dalje, vas odgovor :
„Molim vas, shvatite, nema bojazni da će neko putem Interneta moći da promeni ispitni raspored. Tražimo samo kopiju baze, koja će biti potpuno odvojena. Sve i da neko u nju provali, to bi imalo isto dejstvo kao kada bi razbio staklo i olovkom promenio nešto na odštampanom spisku“.
Ja bih se uvredio da mi neko ovako napise. Ne morate ovakvim recima objanjavati problem, jer onda sagovornika smatrate neznalicom, a on to vidi…
Hehe, drago mi je da ste nemilosrdni.
Mislim da je ovakav unos problem kao takav, a ne samo studentima prava. Zašto bi pobogu unosio PF pre broja indeksa ako to ne moraš da radiš? Ja tu vidim koren problema. Napravi da bude jednostavno i biće svima dostupno.
Imam utisak da bi ti bio jedan od onih koji bi se protivili reformi srpskog jezika koju je sproveo Vuk Karadžič. Koliko to znači seljacima, da li će jezik biti ovakav ili onakav? Pa znači! Znači im jer ovaj drugi, fonetski, mogu lako da nauče da čitaju i pišu, i da učestvuju u društvu kao pismeni ljudi, a ne da budu marginalizovani.
Drugi koren problema je bio u nerazumevanju šta mi zapravo hoćemo. U glavama onih koji odlučuju, upit u ispitni spisak putem Interneta je bio nezamisliv zbog “mogućih posledica”. Jednostavno su mislili da je nebezbedno i da će “neki hakeri” moći da menjaju “datume i profesore”. Nikoga nismo smatrali neznalicom. Naprotiv. Na ovaj način im je objašnjeno šta se u stvari dešava. Oni su samo imali drugu predstavu o tome – pridavali su mnogo više mogućnosti jednostavnom servisu. Ipak, našli smo zajednički jezik – ovaj jednostavan, Vukov.
Ne kazem da niste u pravu, razumem sta je poenta, ali da ste prezentaciju vaseg projekta bolje objasnili nadleznim, sa manje sarkazma, mislim da bi drugaciji ishod bio 🙂
To je bilo dial-up vreme. Ne može se porediti sa ovim sada.
Naveo sam rečenicu koja ih je odobrovoljila i koja je omogućila projekat.
U ovoj zemlji dok neko ne vidi da se promene direktno ogledaju na njegov dzep, te promene nece nikog zanimati
I to treba menjati. Ima ljudi koji menjaju zemlju bez da traže išta za sebe, verovao ti meni ili ne.
Pošto sam lično bio uključen u celu priču (jedan od trojice sa fotografije), imao sam priliku da razvijam svoje oduševljenje prema ovom načinu razmišljanja.
Ako kreneš u pogrešnu stranu, nemoj nastavljati samo zato što si već pošao! Stani, pogledaj preko ramena, ubaci u rikverc, vrati se, pa onda kreni dalje putem koji smatraš ispravnim. Ne mora da znači da si sada u pravu, ali nemoj ni ići pravcem za koji znaš da je pogrešan!
Počelo je kao PF dugme, a prelaskom na novi sistem to je preraslo u dugmiće “11”, “18” i “-“, sve vreme ignorišući da:
o U starom sistemu, svi studenti Pravnog fakulteta su bili studenti Pravnog fakulteta, i kao takvi imali PF na početku šifre studenta;
o Iako sada postoje dve šifre, ne postoje studenti koji su istovremeno na oba programa, kao ni dva različita studenta sa istim brojem indeksa, tako da je unos šifre programa i sada potpuno nepotreban;
o Broj “11” može da se ukuca duplim pritiskom na broj “1”, a broj “18” pritiskom na “1” pa “8”. Nema potrebe za zasebnim dugmićima. MIND:BLOWN
Aj nek je sa srecom Ptiki 🙂
Hvala 🙂