Zahtev spameru
Nakon višegodišnje borbe protiv domaće neželjene pošte koja se uglavnom ogledala u beskonačnoj prevenciji i edukaciji domaćih spamera, odlučio sam da preduzmem najosnovnije korake koje mi zakoni ove zemlje stavljaju na raspolaganje.
Zaista smatram da sam bio veoma strpljiv, tolerantan, pun razumevanja za moderne svetske trendove i krizu u kojoj se naša privreda nalazi. Kada bih primio poruku od domaćeg pošiljaoca neželjene elktronske pošte (nardoski rečeno: spamera) ja bih prvo zvao telefonom, tražio nekog ko je zadužen za marketing, objašnjavao razliku između opt-in i opt-out sistema, edukovao u pogledu propisa koji se primenjuju i na kraju molio da više to ne čine.
Na spam koji sam primio prošle nedelje, odreagovao sam isto. Fino, krasno, lepo, kulturno, kad sa druge strane:
‘Naš ti kol’ko ja imam adresa u bazi?
‘De ću sad tvoju da tražim bre?
Š’a bre nije dozvoljeno kad to svi rade?
A kako ti misliš da ja onda radim bre?
Ma on je na putu, zovi bre iduće nedelje… pa samo nas je dvoje u firmi.
Ma podnesi bre š’a ‘oćeš!
umilni ženski glas.
Dobro, za početak, spameru (kao i njegovom dobavljaču Internet usluga, i Internet servisu za slanje masovnih mejlova) je poslat ovaj Zahtev spameru.doc (kliknite da preuzmete).
Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon i 68/2012 – odluka US) e-mail adresa se može smatrati podatkom o ličnosti s obzirom na član 3. st.1. tč. 1. i tč. 2. koji glasi:
Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije.
Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta.
Dakle, ako Vaša adresa elektrnonske pošte sadrži podatak na osnovu kojeg je moguće odrediti Vaš identitet, ona se smatra podatkom o ličnosti. Moja e-mail adresa je upravo takva: ime@prezime.com.
Dalje, Zakon o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) članom 8. koji glasi:
Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom
jasno, precizno, direktno i na nesumnjiv način definiše opt-in kao jedini zakonski dozvoljen sistem slanja komercijalnih poruka elektronskom poštom. Članom 22. istog zakona propisana je novčana kazna za pravno lice ukoliko prekrši ovu odredbu, u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Zaista, veoma nepatriotski od mene bi bilo kada bih se na svu ovu ekonomsku nedaću nedužnim spamerima koji pokušavaju da nekako opstanu na surovom srpskom tržištu, neminem lædere obraćao inspekcijama, organizacijama za zaštitu potrošača, sudu i sličnim institucijama. Valtazar Bogišić u svom Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru iz 1888. godine u § 1000 kaže:
Ni svojim se pravom služiti nemoš’, tek drugome na štetu il’ dosadu.
Ko kome dosađuje, i ko nekažnjeno krši zakon, prosudite sami. Bez obzira na sve, imam pravo da znam gde se nalaze i ko obađuje moje podatke o ličnosti, i ja ga koristim. Ovim putem to savetujem i Vama.
Slobodno preuzmite Zahtev spameru.doc i upodobite ga Vašem slučaju ako želite. Namerno nisam napravio zatvoren folmular, već sam žutim označio delove teksta koje je potrebno da upodobite.
Ukoliko ne dobijem odgovor u zakonskom roku, ili ukoliko ne dobijem adekvatan odgovor, napraviću sledeći korak i obratiti se Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.
Pa će’ bre vidimo ko š’a ‘oće.
Odlično,
Da li postoji mogućnost da napraviš neki sličan vodič i zahtev za obraćanje kradljivcu intelektualne svojine, odnosno teksta, fotografija, vizuelnog identiteta itd sa matičnog veb sajta?
Pozdrav
Unapred hvala na odgovoru
Hvala.
Mogućnost, naravno, postoji. Ipak, zbog širine mogućih slučajeva koje treba obuhvatiti, takav sveobuhvatni šablon bi bio malo preobiman.
Ono što bi, po mom mišljenju bilo efikasno, šta god da šaljete naslovite sa “OPOMENA PRED UTUŽENJE”.
На Србовању, то радимо ‘вако:
“Поштована госпођо (спемерка која ваља услуге слања факса),
Молимо да нас скинете са листе и да нам више не шаљете нежељене имејл поруке. Иако нам није јасно да се акаунт менаџери, који су заправо рачуновође, баве спемовањем поштеног света који држи поштене сајтове где је и лаику јасно да не користимо факс, нећемо вам узети за зло, јер претпостављамо да је то део Вашег ширег посла.
Међутим, није нам јасно откуд то да мејл пошаљете баш нама, и то тако без претходног договора или најаве, а све то је супротно позитивном праву Републике Србије, те да не бисмо веџбали подношење пријава релевантним удружењима и надлежним судовима, молимо још једном да нас скинете с листе.
Надамо се да наш мејл неће завршити у вашем спем фолдеру и да нећете ово писмо примити лично.
Срдачно,
Србованје.цом
дружина која је тол’ко докона да одговара на ове врсте мејлова,
а приде су и администратори сајта.”
Zakon o elektronskoj trgovini se primenjuje na sva, kako fizička tako i pravna lica 🙂
Moje iskustvo:
http://www.elitesecurity.org/t439742-0#3068895
Da li smatrate da treba odreagovati na ovaj ili slican nacin ako npr. sajt b92.net nece da vas odjavi sa mailing liste primalaca news-a?
Posle jedno 4-5 prijava za odjavu preko zvanicne forme i slanja mejl-a na web redakciju 🙂
Volela bih da znam Vase misljenje.
Sve pohvale za odlucnost i post.
Hvala.
Smatram da treba reagovati na svako kršenje prava, naročito ako su lična prava u pitanju, bez obzira ko ih krši.
Slobodno upodobite Zahtev Vašem konkretnom slučaju. U prilogu im možete dostaviti kopije mejlova kojima se odjavljujete sa liste slanja.
Hvala Vama.
Pozdrav moje ime je Predrag.
Moj savet je da sve to lepo stavite u spam, da ne trosite energiju.
Ovo je prakticno nemoguce sav ovaj tekst, savet..
Zamislite situaciju u kojoj vas spamuje neko iz Kine, Indije, Australije a realno to se desava.
Zanima me kako cete reagovati u toj situaciji!?
Pisaćete vlasniku tj prevoditi na Kineski jezik, onda slati povereniku pa poverenik ambasadoru Kine.. To je nemoguca misija. Jednostavno spam.
Još nesto svi ti momci ili devojke koji salju spamove pokusavaju da dodju do nekog biznisa, para i vi cete im namestiti neku kaznu, pa nije lepo.
Savet: Move to spam
Pozdrav Predraže,
Najljubaznije te molim da ponovo pročitaš prvih 10 reči koje glase:
Dakle radi se samo i isključivo o domaćem spamu.
Ipak, hvala ti na savetu.
Neću te poslušati.
Pročitao sam tekst veoma lepo i detaljno, zato je moja reakcija takva.
Ne znam kako mogu da ti smetaju domaci apamovi a strani ne?
Ma nebitno je prijavi sve, tvoja stvar. Ja nemam vremena da saljem pisma pisem sta ja znam kome. Jednostavno stavim to sve u spam i kraj price. Ne vidim ih vise
Trol-Predraže,
Ako si sve pročitao “detaljno” kako kažeš, mogao si bar ovo da shvatiš: na domaći spam možeš i ovako da reaguješ.
Imaš tu MOGUĆNOST.
Normalno je da ne znaš kako meni nešto može da smeta, a nešto ne, jer te o tome nisam obavestio. Niti ću te obavestiti, jer to nije tema.
Naravno da je moja stvar. Ovo je moj blog 🙂
Pitanje:
Kada komercijalista želi nekoj firmi da pošalje mejl sa ponudom za saradnju, kako da to uradi i da dobije ili ne dobije pristanak? Da li je potrebno prvo poslati mejl gde se izražava želja za saradnjom i gde se pita za saglasnost, pa nakon toga upućuje drugi mejl ili….. ?
hvala 🙂
Odgovor se nalazi u definiciji “neželjenosti” komercijalne poruke. Ako se ponuda za saradnju šalje firmi koja je svoju e-mail adresu za kontakt objavila na sajtu na kojem opisuje svoju delatnost, i ako je ta ponuda u skladu sa delatnošću firme kojoj se ponuda upućuje, onda nema elementa “neželjenosti” upućene poruke.
Ako firma kojoj pišete nema sajt iz koga se vidi delatnost, možete prvo poslati upit: da li je ovo adresa na koju možemo da vam uputimo poslovnu ponudu? Taj upit ne predstavlja komercijalnu poruku, jer ne sadrži nikakvu ponudu, već je samo zahtev za pribavljanje saglasnosti.
Siguran sam da ova dva navedena načina zadovoljavaju sve zakonske uslove.
Ptiki mi te volimo!
Hvala za tekst.
Inace ovo nije prvi ovakav pokusaj, svojevremeno je i Dejan Vesic napravio nesto slicno: http://www.vesic.org/blog/svakodnevnica/ko-tebe-spamom-ti-njega-zakonom/ i moram da priznam da sam probao da koristim tu tehniku kod domacih spamera ali nazalost nije upalila. Za pojedine bih rado angazovao advokata, tek toliko da ih kaznim zbog bezobrazluka koji po pravilu usledi kad probas da im objasnis koliko su zakona prekrsili sa svojim spamom.
Dinke
Problem kod nas je sto sve firme koja salju spam postu – ja u vecini slucajeva dobijam od grupnih kupovina, a nikad se nisam prijavio ni na jedan sajt iste tematike – kupuju mail adrese od nekog treceg lica.
Prosle godine sam pokusao da dodjem do jedne firme koja se bavila time ali na zalost nisam imao mogucnosti niti znanja da se izborim sa njima do kraja. Ovaj dokument ce mi nadam se pomoci u daljoj borbi, a ako budem uspeo da dodjem do neceg dalje nadam se da ces mi pomoci u borbi 🙂
Hvala za odlican tekst i dokument 🙂
Kao što vidiš u istom smo problemu. Videćemo šta će se dalje dešavati. U svakom slučaju ću pisati o tome. Danas im je sedmi dan kako su primili moj Zahtev 🙂
Jedva cekam da vidim dalje sta ce se desavati. Hvala jos jednom za dokument 🙂
Ispravi me ako grešim ali, ako si ti svoj mail koji je u formi ime@prezime.com javno objavio na blogu, tw, fb i sl. onda se ne možeš pozivati na zakon o zaštiti podataka o ličnosti (član 5). Zakon o elektronskoj trgovini je u ovom slučaju sasvim dovoljan.
Fora je što jedan mail nedeljno ljudima ne nanosi neku štetu tako da odustaju od tužbe, ne isplati se.
Veoma rado ću te ispraviti:
Gde im je saglasnost? Ako sam negde objavio svoju e-mail adresu to ne znači da sam se prijavio na bilo čiju listu slanja.
Pročitaj pažljivo, ja nigde ne kažem da je taj podatak prikupljen na nedozvoljen način, nego ih u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti pitam odakle im, koliko ga dugo imaju, ko ga i kako obradjuje. Oni su dužni da mi odgovore gde su videli moju e-mail adresu, zašto su je uvrstili u neku bazu i šta s njom rade.
Dakle, bez obzira na to da li sam ja sam o sebi objavio podatak ili ne, ja imam pravo da znam. I to je sve što ih pitam. Baš me zanima jesu li videli moj mail na tviteru ili fejsu 🙂
Jel postoji zakonski rok za odgovaranje na mail? Pročitah sada ovaj post iz znatiželje, pa mi je to zapalo za oko. Meni niko iz gradske uprave ne odgovara na mail još od 25.9.
Zakonski rok za odgovor u upravnom postupku je 30 dana.
Instituciji kojoj se obraćaš odštampaj taj dopis na papiru, u 2 primerka, potpiši oba i predaj na pisarnicu institucije tako da ti na drugi primerak stave prijemni pečat.
Mail komunikacija se naravno može smatrati urednom dosravom, ali u praksi to zavisi od institucije kojoj se obraćaš.
Ako zaista misliš nešto da završiš u Srbiji, zamisli da je 1985. godina i svima se obraćaj u triplikatu.
Crni mi!
Telefonom su mi rekli da mogu bahatog vozača autobusa da prijavim bilo telefonom ili na mail. Ja sam se odlučio za ovo drugo zbog toga što je “crno na belo”, ali izgleda da je slaba vajda od toga. Da li naši zakoni pokrivaju komunikaciju putem elektronske pošte, tj. Da li se smatra da (državne) institucije moraju odgovoriti na mail roku od 30 dana? Konkretno sam se obraćao Službi za komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima – Beogradski pozivni centar. U Sekretarijatu za saobraćaj su mi dali njihovu adresu.
Objasnite nam ovo:
Podaci na koje se zakon ne primenjuje
Član 5
Osim ako očigledno pretežu suprotni interesi lica, pojedine odredbe ovog zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom ne primenjuju se na obradu:
1) podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;
2) podataka koji se obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;
3) podataka koji se o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član dâ pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;
4) podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.
Šta Vam nije jasno?
1) Na zadnjim koricama knjige pišu podaci o mestu i datumu rodjenja autora. Zakon se ne primenjuje na ove podatke.
2) Album sa porodičnim fotografijama u kome su ispod pojedinačnih fotografija navedena imena lica sa fotografije, datum i mesto gde je fotografija načinjena, koji album je dostupan samo članovima porodičnog domaćinstva. Ni na ove podatke se Zakon ne primenjuje.
3) Ne primenjuje se ni na podatke koji su dati u svrhu ostvarivanja članstva u sindikatu, partiji i slično, dok traje članstvo.
4) Ako idem ulicom i megafonom oglašavam svoj matični broj, na primer, Zakon se ne primenjuje na tako prikupljeni podatak.
Ako u kontakt podacima na svom sajtu ili FB ili twitter profilu objavim ime i prezime i el.poštu da li se ti podaci odnose na tačku 1 i tačku 4 člana 5 Zakona?
“4) podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.”
“1) podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama”
Pozdrav
Da.
Tačnije, Zakon se odnosi na te podatke, koji prestaju da uživaju zaštitu.
Odgovor za ove koji smatraju da ne treba tužiti jer se ljudi trude da zarade dinar u bedi:
Ja se u istoj toj bedi trudim da zaradim dinar a mailove saljem samo onima koji su popunili opt-in formu. Samim tim ja sam oštećen jer radim “po zakonu” zapravo radim po zravom razumu i lepom ponašanju, nisam ni znao da zakon to uredjuje. Beda u zemlji ne sme da bude izgovor za nelojalnu konkurenciju.
Pitanje za Ptikija
Ako želim da prenesem neki sadržaj (slika, tekst) sa nekog drugog (stranog) sajta da li je dovoljno da napomenem izvor ili treba da imam i neku pisanu dozvolu?
Hvala
Nepoznavanje prava ne opravdava. Zakoni su javno objavljeni i svima su dostupni, i primenjuju se bez obzira na to da li se neko upoznao sa njihovom sadržinom ili nije.
To što neko ne zna zakon gravitacije ne znači da lebdi unaokolo.
Odgovor za Ivana
Ako želiš da postaviš pitanje koje nema nikakve veze sa temom u kojoj ga postavljaš, a ti se suzdrži.
Sadžaj možeš da preneseš, generalno govoreći, ako su kumulativno ispunjena ova dva uslova:
– da nije zabranjen prenos sadržaja
– da navedeš autora/izvor sadržaja
Nema na čemu.
Posto vam toliko smeta elektronski spam, zanima me kako postupate u slucaju fizickog spama u postanskom sanducetu ?
Za elektronski spam imam resenje, ali za fizicki ne
Čč, Ćć, Đđ, Šš, Žž.
Sta se desilo sa ovim dokumentom? Nedostupan je na sajtu.
Poštovanje,
Hvala na informaciji.
Imajte na umu da je od momenta objavljivanja ovog članka do danas došlo do izmena nekih relevantnih zakona (npr. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti) tako da sadržaj nije više aktuelan. U svakom slučaju tekst možete preuzeti odavde, uz napomenu da je potrebno da ga upodobite trenutno važećim propisima.
Srdačno,